Kako je navela, odluka je vezana za nedovoljnu aktivnost bosanskohercegovačkih vlasti na odbrani finansijskog sistema od potencijalnih prijetnji.
– Bosna i Hercegovina je na plenarnoj sjednici dodana na sivu listu, jer je potrebno dodatno raditi na jačanju njene odbrane od kriminalaca i terorista koji zloupotrebljavaju njen finansijski sistem te osigurati efikasan nadzor nad bankarskim sektorom – istakla je Madrazo u saopštenju.
Takođe, objasnila je zbog čega je identična odluka donesena u slučaju Iraka.
– Irak je stavljen na sivu listu, jer je potrebno raditi na rješavanju rizika povezanih s gotovinom, povećati broj istraga o pranju novca i finansiranju terorizma te unaprijediti korištenje finansijskih informacija – dodala je.
Zbog povratka BiH na sivu listu, transakcije iz zemlje u inostranstvo i obrnuto biće pod posebnim nadzorom, što će ih značajno usporiti.
Istovremeno, prilično je izgledno da će i domaće banke zbog strožih pravila od građana i firmi zahtijevati više dokumentacije i dokaza o porijeklu novca za obične transakcije.
Najveći udar bi, prema dosadašnjim iskustvima, mogla pretrpjeti ekonomija, jer strani investitori u pravilu izbjegavaju zemlje sa sive liste, dok bi domaće kompanije koje posluju s inostranstvom mogle imati sporije transfere i veće troškove poslovanja, piše Klix.
Bonus video
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.