Novak Đoković otvoreno o Federerovom rekordu, povredi i emocijama

U veoma opširnom obraćanju dotakao se rekorda, povrede ramena, podrške porodice, ali i daljih planova.

Prvo je upitan da li vjeruje da može da sustigne Federera (103) i Konorsa (109) po broju titula, pošto je u Atini stigao do jubilarne 101.

– Titula mi je glavni cilj gde god da igram, to želim. Za manje ne znam niti želim da razmišljam, da dozvolim da razmišljam o nečemu manjem. Navikao sam sebe. To je dobra i možda malo loša stvar u celoj priči. Polufinala, finala, to su izvanredni rezultati, ali to nije dovoljno. Da bih završio u potpunosti cjelinu moram da držim trofej u rukama – rekao je Novak.

TV warning and Srdjan’s reaction to it. pic.twitter.com/P6hHaSc7So

— C Kristjánsdóttir ●🐊 (@CristinaNcl) November 8, 2025

Govorio je i o atmosferi i podršci porodice tokom finala:

– Stefan ima prodoran glas, čujem ga uvijek, sin mi je, poznajem njegov glas i onda mi je lakše. Pomaže mi sve to. Podrška i njega i cijele porodice mi je mnogo pomogla. On je igrao izvanredno i pomoć sa tribina mi je bila potrebna. Nivo tenisa je bio visok, za sve, pa i za Cicipasa koji je došao na terenu, rekao je da se tenis igra zbog ovakvih mečeva. I da treba da budemo ponosni, lijepo je to čuti od kolege – istakao je.

Zatim je govorio o povredi zbog koje se povukao sa ATP finala u Torinu.

– Nažalost, povreda ramena se pogorošala poslije finala. Imao sam probleme tokom turnira. Zato nisam htio ranije da donesem odluku o Torinu, da vidim kako ću da reagujem. Poslije meča od juče, nadao sam se da neće da bude upaljeno, poslije meča nije bilo dobro. Morao sam da uzmem jake lijekove da bih igrao meč. Sada, kada je efekat opao, ne očekujem da će biti sjajne stvari sa mojim ramenom. Osjetio sam da nema šanse da igram u Torinu ceo turnir i da igram željeni nivo tenisa sa najboljima. Morao bih u ponedjeljak da igram prvi meč, nije bilo dovoljno vremena. Fizički, nisam mogao. Boli me. To je ATP finale, nisam igrao prošle godine. Volim da igram u dvoranama, imao sam mnogo uspjeha tu, posebno na Završnim mastersima. U Torinu su navijači sjajni. Pozitivno je što je Museti tu, može to da bude pozitivno za njega. Ima dosta sjajnih igrača. Želim im sve najbolje, nadam se da ću dogodine imati priliku da igram – rekao je, prenosi B92.

O Muzetijevom nivou igre Đoković je imao samo riječi hvale.

“Neki Muzetijevi udarci su me frustrirali i impresionirali u isto vrijeme. Njegov nivo u prvom setu je bio nevjerovatno visok. Mislim da se kreće u dobrom pravcu u smislu rada, vidi se napredak u igri. Uvijek je bio talentovan igrač vješt, mogao je da igra na različitim podlogama. Igranje protiv njega… Često imate više vremena za udarce, sada je bio bliži liniji, ulazio u teren, vraćao dobre riterne, dobro je servirao. Očigledno je da je odradio posao, da je efikasan. Rekao sam mu na mreži to, mlad je, ima igru, može da izazove najbolje. Želim mu sve najbolje u tome. Nošenje sa pritiskom je dio našeg posla, profesije, Bili Džin King je rekla da je pritisak privilegija, to je izreka koja stoji na US openu. To je istina. Ako poredite ovaj pritisak sa pritiskom sa kojim se neki drugi ljudi suočavaju u svijetu, to ne može da se poredi naravno. Pričam samo o tenisu. Imao sam dva puta priliku da servisom dobijem meč, pa sam pretrpio brejk. To je dinamičan sport, koji može da bude frustrirajući. Kada misliš da imaš kontrolu, onda par pogrešnih odluka, par dobrih odluka rivala i možeš da vidiš da drugi igrač više vjeruje u sebe rekao je Đoković.

Najemotivniji dio obraćanja desio se kada je govorio o porodici.

– Tako je, može da bude usamljeno u svijetu tenisa, takav je sport. Rijetko imaš priliku da je tu tvoja porodica, prijatelji, da svi budete zajedno. Pokušao sam to da iskoristim na najbolji način. Dao sam im to zadovoljstvo da su dolazili na mečeve. Neki su umalo doživjeli srčane udare, jedan od njih je moj otac. Rekao bih da se on možda navikao, ali… Ne može da izdrži sa svim tim emocijama, tako da mu danas nisam mnogo pomogao. Vidjeli smo se poslije meča i izgledao je kao da je on igrao. Naravno da znam gde su, gde sede, imao sam možda malo dodatnog pritiska i lijepog osjećaja ujedno zbog toga – istakao je Đoković.