Za građane bi ulazak u SEPA sistem donio mnogo pogodnosti

Samo podnošenje aplikacije, nakon pred-aplikacije se očekuje u 2026. godini. To je onaj regulativni dio da uđemo u SEPA područje. Centralna banka aktivno vrši analizu i pripremu odgovarajućih preduslova da bi faktični mogao početi i platni promet u SEPA aranžmanu, a kod ovog prvog dijela što smo rekli da je formalno ispunjenje i prijema u SEPA geografsko područje – rekao je šef Službe za nadgledanje i razvoj platnih sistema Centralne banke BiH Halid Tvico.

Danas, kada ce šalje novac iz BiH u Njemačku ili obrnuto, provizije su i do šest puta veće nego unutar EU. Sa SEPA sistemom, slanje i prijem novca iz inostranstva koštalo bi kao da ga šaljete bilo y koji grad u BiH. Bez dodatnih troškova i bez usporenih transakcija.

– Zapravo, biće svejedno da li plaćate ovdje nekom u Bijeljini ili plaćate nekom u Berlinu. U tom kontekstu mi ćemo biti sastavni dio finansijskog sistema Evropske Unije. U nekom skorijem vremenskom periodu ne bi me iznenadilo, znajući kako naš monetarni sistem funkcioniše, da imamo novčani odbor. Fiksan kurs evra i KM, da mi ovdje potpuno pređemo na evre – istakao je profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Goran Radivojac.

Za dijasporu, koja u BiH godišnje pošalje iznos vrijedan 10% našeg BDP-a ovo je velika stvar. Manje provizije znače da više novca stiže direktno u džepove porodica. Isto važi i za privrednike – transakcije u evrima postaju brže, povoljnije i sigurnije.

– Mislim da je tih 10% za sada samo 10%, jer jedan veliki dio novca ide nekim drugim tokovima, jer je sve drugo preskupo. Mislim da će se onda i tih 10% povećati. Ulazak u SEPA sistem još samo jedno dodatno olakšanje u platnom sistemu zbog toga što se troškovi znatno smanjuju. Putevi novca su puno brži. Nemamo više korespodentne banke tu, troškovi su smanjeni. Za nas kao izvoznike to puno znači – kazao je direktor kompanije “Tikt Manufaktura” iz Gradiške Krešimir Bodrožić.

Većina dijaspore, živi u ovom geografskom području. BiH ima više od 80 % uvozno-izvoznih aktivnosti sa zemljama iz SEPA platnog sistema. Suštinski, ulazak u sistem olakšalo bi i našim ljudima koji žive i rade u inostranstvu.

– Svakako bi to značilo našim ljudima, jer znamo da su doznake naših ljudi iz dijaspore značajne. Samo Ministarstvo finansija je dalo javnosti na uvid Nacrt zakona o platnim uslugama gdje je i predviđena ova jedna od varijanti. Koliko mi je poznato, ono je u proceduri – izjavio je ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Zlatan Klokić.

Potrebno je usvojiti i novi Zakon o platnim uslugama i uskladiti čitavu oblast platnog prometa sa evropskim pravilima. Ministarstvo finansija Republike Srpske već je završilo Nacrt. Sada je na potezu Vlada. U toku ovog mjeseca trebalo bi da razmotre eventualno usvajanje i pošalju dalje u proceduru razmatranja i usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

– Kada zakon bude usvojen, na osnovu njega će biti usaglašen niz drugih zakona iz oblasti platnog prometa: Zakon o unutrašnjem platnom prometu i Zakon o finansijskim transakcijama.Uslijediće i najkompleksniji dio zakonodavne modernizacije koji obuhvata donošenje više desetina podzakonskih akata, koje će pripremiti Ministarstvo finansija i Agencija za bankarstvo Republike Srpske. Vlada Republike Srpske planira i donošenje jednog od najvažnijih podzakonskih akata – tzv. SEPA uredbu’ – istakli su iz ministarstva finansija Republike Srpske.

Osim boljih uslova za investitore, ulazak u SEPA područje značio bi i više novca koji legalno ulazi u zemlju. Manje sive ekonomije i sistem koji je već odavno standard u EU. Građanima i privredi, donio bi konkretnu, opipljivu finansijsku korist. Brže, jeftinije i jednostavnije plaćanje i korak bliže Evropskoj uniji, prenosi ATV.