Pirinač kuvajte ovako, biće preukusan

Ona piše o svom iskustvu kuvanja pirinča i izazovima sa kojima se suočavala tokom godina, otkrivajući jednostavniji i pouzdaniji metod pripreme.

Odrastanje sa pirinčem i nepredvidivi rezultati

Potiče iz latinoameričke porodice u kojoj se pirinač jeo skoro svaki dan. Iako ga danas ne kuva tako često, on je i dalje nezaobilazna namirnica u njenom domaćinstvu. Danas kuva skoro sav pirinač u posebnom kuvalu za pirinač, ali u detinjstvu i tinejdžerskim godinama, kada je često kuvala za porodicu, nisu imali takav uređaj.

Kako kaže, vjerovatno tada nije ni znala da postoji. Pirinač se uvijek kuvao u loncu na šporetu, a rezultat je bio nepredvidiv – ponekad bi ispao savršeno pahuljast, a ponekad žilav i nedovoljno kuvan.

Naučena je da kuva pirinač sa određenom količinom vode, povremeno provjeravajući i dodajući tečnost po potrebi dok ne bude gotov. Zato je svaka priprema bila drugačija, a cijeli proces joj je dugo izgledao kao misterija.

Odnos vode i pirinča problematičan

Ona ističe da je odnos tečnosti i pirinča prilikom kuvanja na šporetu jedna od onih tehnika koje je lako pogrešiti. Čak i mala razlika u količini vode može rezultirati lošom teksturom, zagorjelim dnom ili sirovim pirinčem.

Ona se pita da li treba slijediti pravilo, porodični savet, recepte ili uputstva na pakovanju. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se potrebna količina tečnosti razlikuje u zavisnosti od vrste pirinča i drugih žitarica.

Metode kuvanja slične testenini

Godinama se borila sa ovim problemom, dok nije otkrila najbolji trik, odnosno pouzdaniju metodu u profesionalnoj kuhinji – kuvanje pirinča kao testenine. Ona objašnjava da ova metoda podrazumeva kuvanje pirinča u velikoj količini vode, slično kao kod testenine, nakon čega se višak tečnosti jednostavno ocedi. Rezultat je ravnomerno kuvan pirinač bez mnogo napora.

Prednost ove metode

Ona ističe da je jedna od najvećih prednosti ove metode njena univerzalnost – funkcioniše za sve vrste pirinča. Umesto da brinete o različitim odnosima tečnosti, dovoljno je kuvati pirinač dok ne omekša, a zatim ga ocediti.

Kako pripremiti pirinač na ovaj način

U opisu postupka navodi da prvo treba prokuvati vodu u loncu odgovarajuće veličine, u zavisnosti od količine pirinča. Važno je da ima dovoljno prostora da se zrna ne bi slepila. Zatim se dodaje pirinač, a ispiranje pre kuvanja nije potrebno jer višak vode uklanja skrob tokom kuvanja.

Pirinač se kuva na umerenoj vatri, povremeno mešajući. Trebalo bi da bude mekan, ali ne i kašast. Napominje da se ova metoda kuva malo brže od klasične metode, ali postoji i veći rizik od prekuvavanja.

Bijeli pirinač dugog zrna kuva se oko deset minuta, dok je za smeđi pirinač potrebno oko dva puta duže. Preporučuje da se proba nekoliko zrna da bi se proverilo da li je kuvan. Na kraju, pirinač treba procijediti kroz sitno sito kako bi se spriječilo raspadanje zrna, prenosi Krstarica.