Milić Vukašinović o životu nakon amputacije noge

Supruga Suzana je sve vrIJeme uz njega i ona mu je najveća podrška i oslonac.

U razgovoru za Blic Milić Vukašinović je otkrio kako se bori i kako teče oporavak.

 – Zahvaljujući Suzani borim se jako. Bori se ona jako, a ja se prišlepam uz nju – kaže on, ističući i da je dobio nekoliko kilograma više, jer se ne kreće:

– S obzirom da se ne krećem puno, udebljao sam se dosta, i prošla proteza mi je omanjala, sad su mi napravili malo veću, a ona mora da se uskladi, da me ne žulja, jer kad hodam sa protezom, moram se nasloniti na nju svom težinom tIJela. Da usklade tu protezu pa da šetam malo duže, a ne samo tri koraka.

Srce mu je oslabilo, a kako kaže trebaće vremena da stekne dobru kondiciju kao prije.

Imao sam tu bolničku bakteriju, infarkt, vodu u plućima. Imao sam sreću da sam imao dobrog doktora koji mi je prvo spasio pluća, pa onda i srce. Trebalo je stentove da mi ugrade, pa onda nisu jer je srce samo proradilo. Međutim, ja kad sam pušio tri kutije i bio pri snazi pre nego što je ovo počelo sa nogama, to je bilo 100 odsto kako mi je radilo srce i pluća, ali sada nemam ni kondiciju koju sam imao tada, dosta se umaram brzo, izgleda sam malo pretjerao, pa mi je zato otišla ova noga – rekao je on.

Dok čeka novu protezu koja će mu olakšati hodanje, supruga Suzana je uvijek uz njega i kako kaže, bez nje on ne bi mogao da živi.

– Bez Suzane, ne znam šta bi bilo. Možda mene bi ni bilo, najvjerovatnije. Ja uglavnom ne mogu da hodam po kući, ne mogu da nešto dohvatim što je metar i po od mene. Suzana je tu, pa mi to obavlja. Ali da nema Suzane, ja bih onda morao odmah na štake, a onda teško se i popeti na štake. Suzana me pridrži pa se pridignem, isto i sa protezom kad se uspravim da hodam, jako je teško. Kad sam bio tamo u bolnici za rehabilitaciju, tamo imaju razboj, pa je lakše sve. Uhvatiš se za one šipke i jako lako se pridigneš. Ovdje nema razboja. I taj razboj je uglavnom Suzana – dodao je.

Zbog zdravstvenog stanja pije i punu šaku lijekova.

– Ja pijem šaku lijekova svaki dan. To su lijekovi, za razređivanje krvi, srce, za fantomske bolove, protiv tromba – rekao je on ističući da je teško finansijski izdržati sve to:

– Bogami teško, skupi su lijekovi, a ja ne sviram već dvije godine, imam to od autorskih prava. Dosta živimo od tih mojih autorskih prava, ali dok sam svirao, to se nadopunjavalo, pa je bilo mnogo lakše. Radila je Suzana, a sad ona ne može da radi zbog mene. Najbolja je na svijetu – istakao je on.